Ko sam
Počeo sam sa fotografijom pre škole. Kad je film bio preskup, počeo sam da crtam šta bih voleo da fotografišem. Tako me je polako obuzimalo. Nisam birao slikarstvo — ono je izabralo mene, kroz ono što sam već video.Autodidakt sam — ali ne iz nedostatka, nego iz prirode. Više razumem nego što znam. I trudim se da razumem šta ja vidim, i šta drugi vide u mojim slikama. Da se u njima nađemo — kao u kafani.
Šta radim
Slikam gradove da bih bolje upoznao sebe. Ne da ih dokumentujem — nego da ih slušam. Beograd, Prag, Venecija, Montekatini nisu destinacije. To su ogledala.
Akvarel je kao gledanje u oblake ili u šolju kafe. Od oblika stvaraš priču. Tražiš suštinu u svetu koji se menja svake sekunde.
Kako radim
Svaka slika mora da bude haiku. Oblici i boje se vrte — na papiru i u glavi — dok ne skupe toliko energije da počnu da zrače. Tek tada je gotova.
Nemam potrebu da se dokazujem ili eksponujem. Pa ipak izlazim napolje, na trg, na ulicu — i slikam okružen prolaznicima. Uvek neko stane. Uvek neko pita. Tu se dešava ono što volim najviše — ne prodaja, ne izložba, nego susret.
Zašto kupiti sliku
Fotografija je nekako svačija. Ovo je više lično.Voleo bih da u mojim slikama vidite sebe — možda pozitivnog, optimističnog sebe. Kad odnesete sliku kući, ona postaje “samo za vaše oči”. Susret dve mašte koji ne pripada nikome drugom.