Priča o Nenadu Kojiću

Ko sam

Počeo sam sa fotografijom pre škole. Kad je film bio preskup, počeo sam da crtam šta bih voleo da fotografišem. Tako me je polako obuzimalo. Nisam birao slikarstvo — ono je izabralo mene, kroz ono što sam već video.Autodidakt sam — ali ne iz nedostatka, nego iz prirode. Više razumem nego što znam. I trudim se da razumem šta ja vidim, i šta drugi vide u mojim slikama. Da se u njima nađemo — kao u kafani.

Šta radim

Slikam gradove da bih bolje upoznao sebe. Ne da ih dokumentujem — nego da ih slušam. Beograd, Prag, Venecija, Montekatini nisu destinacije. To su ogledala.

Akvarel je kao gledanje u oblake ili u šolju kafe. Od oblika stvaraš priču. Tražiš suštinu u svetu koji se menja svake sekunde.

Kako radim

Svaka slika mora da bude haiku. Oblici i boje se vrte — na papiru i u glavi — dok ne skupe toliko energije da počnu da zrače. Tek tada je gotova.

Nemam potrebu da se dokazujem ili eksponujem. Pa ipak izlazim napolje, na trg, na ulicu — i slikam okružen prolaznicima. Uvek neko stane. Uvek neko pita. Tu se dešava ono što volim najviše — ne prodaja, ne izložba, nego susret.

Zašto kupiti sliku

Fotografija je nekako svačija. Ovo je više lično.Voleo bih da u mojim slikama vidite sebe — možda pozitivnog, optimističnog sebe. Kad odnesete sliku kući, ona postaje “samo za vaše oči”. Susret dve mašte koji ne pripada nikome drugom.